Materijal, vrste i način sastavljanja pljosnati kaiša

Škola : SSS – Rožaje

Nastavna jedinica: Materijal, vrste i način sastavljanja pljosnati kaiša

Redni br. časa: 84

Tip časa: Obrada

Za izradu pljosnatih kaiševa primenjuju se različiti materijali

Koža

Ima visoki koeficijent trenja, koji se ne može postići drugim materijalima. Pojava višeslojnih materijala dovela je do smanjenja primene čisto kožnih kaiševa. U primeni je standardna (S), savitljiva (G) i hromova vrlo savitljiva koža (HGL). Standardna koža koristi se kod malih obimnih brzina i za miran rad. Savitljiva koža primenjuje se za normalni pogon i ukrštene kaiševe. Vrlo savitljiva koža primenjuje se kod velikih obimnih brzina odnosno kod visoke učestanosti savijanja kaiša, kod malih osnih rastojanja, malih obvojnih uglova, malih prečnikakaišnika, za rad sa koturom zatezačem i poluukrštene kaiševe.

Tkanina

U primeni je tkanina od organskog (pamuk, životinjske dlake, prirodna svila) i sintetičkog (veštačka vlakna na bazi celuloze, najlon i perlon) materijala. Za razliku od kožnih kaiševa, tekstilni kaiševi imaju ravnomernu strukturu i mogu biti izrađeni izjedna kao zatvoreni kaiševi, tako da imaju mirniji rad. Negativna strana ovih kaiševa je što se ivice kaiša lako krzaju i razaraju. Kaiševi se rade različite debljine i to sa jednim ili više slojeva tkanine, koja služi kao armatura i spaja se lepljenjem ili vulkaniziranjem. Preko gumenih kaiševa često se nanosi tanak sloj od neoprena ili veštačke gume, čime kaiš postaje otporan na ulje ili benzin, omogućuje radnu temperaturu do 80 °C i postaje otporan na vlagu i prašinu. Tekstilni kaiševi imaju veću specifičnu težinu u odnosu na kožne kaiševe, tako da se kod njih u radu javljaju znatne centrifugalne sile.

Plastična masa

U primeni je poliamid (najlon, perlon) ili poliester. Plastični kaiševi imaju visoku čvrstoću, ali nisu elastični, imaju nizak koeficijent renja, pa se retko koriste.

Višeslojni materijali.

Predstavljaju savremeno rešenje koje se najčešće primenjuje, potiskujući iz upotrebe ostale vrste kaiševa. Različiti slojevi materijala sa izvanrednim parcijalnim karakteristikama (čvrstoća, prionljivost, zaštita na spoljne uticaje), spajaju se međusobno lepljenjem ili nekim drugim postupkom Srednji vučni sloj izrađuje se od materijala velike čvrstoće, najčešće od poliamida ili poliestera (Rm=450…600 N/mm2.

Unutrašnji dodirni sloj izrađuje se od kože, koja ima dobru prionljivost odnosno visoki koeficijent trenja. Spoljašnji zaštitni sloj izrađuje se od materijala otpornog na uticaj okolne sredine, vlage, ulja,prašine. Najčešće se koristi tekstil sa oblogom od plastične mase.,. Kaiševi koji se naizmenično obavijaju oko većeg broja kaišnika imaju habajući sloj – kožu sa obe strane. Višeslojni kaiševi imaju izvanredne radne karakteristike. Malo izduženje i visoka vrednost koeficijenta trenja omogućuju neznatno elastično klizanje i vrlo visok stepen iskorišćenja (do 0,98). Visoka čvrstoća i otpornost na habanje omogućuju dugi radni vek, visoku nosivost (do 60 kN/cm), veliki prenosni odnos (do 1:20). Koriste se i za velike obimne brzine (do 100 m/s).Pljosnati kaiševi izrađuju se izjedna, bez nastavljanja krajeva – kao zatvoreni kaiševi ili se izrađuju od trake konačne dužine, čiji se krajevi spajaju. Krajevi se najčešće spajaju lepljenjem, zavarivanjem (kaiševi od plastičnih masa), prišivanjem ili posebnim spojnicama (sl. 1). Spojevi kaiševa imaju manju krutost i izdržljivost (80…90%), pa se kaiševi od traka manje koriste u odnosu na zatvorene kaiše.

Sl.1.Spajanje krajeva kaiša a) prošivanjem b) i c) posebnim spojnicama