Uloga zauljivača

 

   Nastavnik: Samet Murić                                                       

   Predmet: Praktična nastava

   Redni br.casa:   165

   Nastavna jedinica:  Uloga zauljivača

   Tip časa: Vježba

 

  Zauljivač treba ulje raspršiti u finu maglu u struji vazduha. Za ubrizgavanje ulja koristi se princip ejektora. Za postizanje fine magle (sitne kapi) potrebna je posebna konstrukcija (Sl. 1). Glavna struja vazduha (a) prolazi kroz ejektor stvarajući

podtlak kojim se ulje podiže kroz cjevčicu. Prigušnim vijkom podesi se da to ulje polagano kapa u gornju komoru (D). Slabija struja (b) prolazi kroz manji ejektor u prostor C, raspršujući i noseći ulje. Ova struja ulazi u prostor čašice (B) uz naglo skretanje, pa zato veće kapi padaju natrag u čašicu. Glavni ejektor (E) osigurava blagi podpritisak u čašici (B),. povlačeći iz nje zauljeni vazduh. Najslabija struja (c), krećući se prema prostoru nižeg pritiska (B), uzgonom podiže ulje u rezervnu (gornju) čašicu.

Podesivi regulator pritiska  s odzračivanjem i manometrom

Filtar s automatskim odvajačem kondenzata Rezervna čašica osigurava konstantnu razinu ulja koje se usisava prema komori D, bez obzira na ukupnu količinu ulja u mazalici. Takoñer onemogućen je ulazak taloga u rezervnu čašicu. Često se koriste i filtri za ulje. Talog iz ulja ne smije doći u pripremljeni pritisak (pročistač, rezervna kada). Pneumatski elementi su fabrički podmazani (90% trajnosti u radu bez zauljivanja vazduha). Ako se jednom započne sa zauljivanjem pritiska,fabričko podmazivanje se naruši (odnese), pa se zauljivanje više ne smije obustaviti. Zauljivanje vazduha nužno je za motore velikog prečnika ili velike brzine rada.  

Slika 1.